ОБАВЕЗНА ЛИТЕРАТУРА

• Бартуловић, М. и Кушевић, Б. (2016). Што је интеркултурално образовање? Приручник за наставнике и друге знатижељнике. Загреб: Центар за мировне студије. https://www.bib.irb.hr/869114
• Генерална скупштина УН. (2019). Report of the Special Rapporteur on the right to education, no. А/74/243. https://undocs.org/A/74/243
• Дукић, Г. (2019). Компетенције и професионални развој наставника за инклузивни васпитно-образовни рад у основној школи (докторска дисертација). Пале: Филозофски факултет.
• Ђерић, И. (2016). Како наставници подстичу аутономију ученика. У Максић, С. и Ђерић, И. (ур.), Развој истраживачке праксе у школи. Београд: Институт за педагошка истраживања.
• Ивић, И., Пешикан А. и Антић, С. (2001). Приручник за примену метода активног учења/наставе. Београд: Институт за психологију.
• http://www.pefja.kg.ac.rs/preuzimanje/Materijali_za_nastavu/Prirucnik.pdf
• Илић, М. (2012). Инклузивна настава. Источно Сарајево: Универзитет у Источном Сарајеву.
• Јенсен, Е.  (2004). Различити мозгови, различити ученици: како допријети до оних до којих се тешко допире (превод: Тадинац-Бабић, М.) Загреб: ЕДУЦА. (2000).
• Кафеџић, Л. (2015). Стручно усавршавање наставника за одгојно-образовни рад у инклузивним одјељењима. У: Унапређење социјалне инклузије дјеце са потешкоћама у развоју у Унско-санском кантону. Сарајево: Save the Children.
• Комитет за права особа с инвалидитетом УН. (2017). Општи коментар на члан 24 Конвенције о правима особа с инвалидитетом: ПРАВО НА ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ (превод: MyRight). (2016).
• Оригинал: https://tbinternet.ohchr.org/_layouts/15/treatybodyexternal/Download.aspx?symbolno=CRPD/C/GC/4&Lang=en
• Лазор, М. и Малиџан-Винкић, Д. (2016). Упутство за израду наставног материјала у складу са принципима универзалног дизајна. Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва, Влада Републике Србије.
• http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2016/02/uputstvo_za_izradu_nastavnog_materijala_univerzalni_dizajn.pdf
• Министарство за људска права и избјеглице. (2012). Смјернице за препознавање социјално искључених категорија дјеце у БиХ.
• http://rightsforall.ba/bs/wp-content/uploads/sites/5/2016/11/8-smjernice-za-prepoznavanje-socijalno-iskljucene-djece.pdf
• Мрњаус, К., Рончевић, Н. и Ивошевић, Л. (2013). /Интер/културална димензија у одгоју и образовању. Ријека: Филозофски факултет.
• Пиршл, Е. (2016). Водич за интеркултурално учење. Загреб: Љевак.
• Саблић, М. (2013). Интеркултурализам у настави. Загреб: Љевак.
• Сладоје Бошњак, Б. (2013). Метакогнитивне стратегије у настави. Источно Сарајево: Универзитет у Источном Сарајеву.
• Удружење „Друштво уједињених грађанских акција“. (2018). Квалитетне инклузивне праксе – приручник за наставнике. Сарајево: Удружење „Друштво уједињених грађанских акција“. https://www.unicef.org/bih/media/1356/file/Kvalitetne%20inkluzivne%20prakse.pdf
• Удружење „ДУГА”, Јурчић, М., Куштрић, С. и Муњиза, С. (пр.). (2018). Смјернице за примјену инклузивних пракси у настави. Сарајево: Удружење „ДУГА”. https://www.unicef.org/bih/media/1966/file/Smjernice%20za%20primjenu%20inkluzivnih%20praksi%20u%20nastavi%20.pdf
• УНИЦЕФ. (2014). Приступ школи и образовно окружење II – Универзални дизајн за учење, Вебинар-стручни приручник. Њујорк: УНИЦЕФ.
• https://www.unicef.org/eca/sites/unicef.org.eca/files/Booklet%2011%20-%20Serbian%20Version.pdf
• Ханичар, Е. (ур.). (2012). Просторна приступачност. Загреб: Свеучилиште у Загребу. http://www.unizg.hr/fileadmin/rektorat/Studiji_studiranje/Podrska/SSI/Prostorna_Pristupacnost.pdf   
• Шућур, З. (2004). Социјална искљученост – појам, приступи и операционализација. Ревија за социологију, вол. 35, (1.2), 45-60. Загреб: Хрватско социолошко друштво.

ПРЕПОРУЧЕНА ЛИТЕРАТУРА

• Аксентијевић, З. (пр.). (2012). НЕ пролази улицом без трага: ка интеркултуралности. Београд: Група 484.
• Бодрожа, Б., Ђерић, И. и Гутвајн, Н. (2015). Ученичке перцепције наставничких мотивационих поступака. Настава и васпитање, вол. 64, бр. 3, 469-487.
• Booth, Т. и Ainscow, M. (2008). Индекс инклузивности: Промицање учења и судјеловања у школама. Друго, допуњено издање: септембар Зеница: Педагошки завод Зеница. http://www.csie.org.uk/resources/translations/Index_Croatia.pdf
• Booth, T. и Ainscow, М. (2008). Индекс инклузивности: Развој учења и учешћа у школама. Друго, допуњено издање: септембар 2002. Зеница: Педагошки завод Зеница. хттп://www.цсие.орг.ук/ресоурцес/транслатионс/ИндеxБосниан.пдф
• Booth, Т. и Ainscow, М. (2009). Индекс инклузивности: Развој учења и учешћа у школама. Прво допуњено издање на српском језику: фебруар 2009. Источно Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске. http://www.csie.org.uk/resources/translations/Index_SerbianforBosnia.pdf
• Брандер, П. и др. (2005). ОБРАЗОВНИ ПРИРУЧНИК ”Cви различити сви једнаки” : идеје, средства, методе и активности за неформално интеркултурално образовање са младима и одраслима (превод: Центар за грађанско образовање). Подгорица: Центар за грађанско образовање. (2004). http://media.cgo-cce.org/2013/10/obrazovniprirucnik.pdf
• Валента, Л. (2009). УПОЗНАЈМО СЕ! Методички приручник за наставнике. Сарајево: Мисија ОЕБС-а у Босни и Херцеговини.
• Валента, Л. (2009). УПОЗНАЈМО СЕ! Приручник за ученике о култури, баштини и традицији националних мањина у Босни и Херцеговини. Сарајево: Мисија ОЕБС-а у Босни и Херцеговини.
• Велишек-Брашко, О. (2013). Развој компетенција за инклузивно образовање у систему професионалног развоја наставника (докторска дисертација). Нови Сад: Филозофски факултет.
• Високи комесар ОЕБС-а за националне мањине. (2012). Љубљанске смјернице о интегрирању разноликих друштава уз објашњење. Хаг: ОЕБС Високи комесар за националне мањине. https://www.osce.org/hcnm/ljubljana-guidelines
• Водич за унапређење интеркултуралног образовања. (2007). Београд: Група МОСТ и Фонд отворено друштво.
• http://narip.cep.edu.rs/biblioteka/literatura_na_srpskom_jeziku/vodic_za_unapredjivanje_interkulturalnog_obrazovanja.pdf
• Врањешевић, Ј. и др. (2006). За разлику богатије – приручник за интеркултурализам. Београд: Центар за права детета.
• http://cpd.org.rs/wp-content/uploads/2017/10/za_razliku_bogatije.pdf
• Glasser, W. (1999). Наставник у квалитетној школи (превод: Јаковлев, Б). Загреб: Едуца.
• Група аутора. (2007). Интеркултурално образовање и разумевање. Београд: Група МОСТ.
• Група аутора. (н.д). Водич за наставнике: Модул „Интеркултурализам“. Сарајево: Образовни центар за демокрацију и људска права ЦИВИТАС.
• Десфоргес, Ц. (2001). Успјешно учење и поучавање. Загреб: Едуца.
• Дијалог за будућност: Уједињене нације у Босни и Херцеговини. (2018). Приручник за све оне који желе ширити мир и градити друштво сарадње, поштовања и толеранције. Бања Лука: НВО „Genesis Project”.
• https://www.unicef.org/bih/izvje%C5%A1taji/priru%C4%8Dnik-za-sve-one-koji-%C5%BEele-%C5%A1iriti-mir-i-graditi-dru%C5%A1tvo-suradnje-po%C5%A1tovanja-i
• Dörnyei, Z. (2005). The Psychology of the Language Learner: Individual Differences in Second Language Acquisition. Mahwar, New Jersey: Lawrence Erlbaum.
• Дукић, Г. (2017). Асистивна технологија у инклузивном васпитно-образовном раду у основној школи. Наша школа – часопис за теорију и праксу васпитања и образовања, бр. 3-4. Бања Лука: Друштво педагога Републике Српске.
• Дукић, Г. (2017). Специфичне професионалне компетенције васпитача у пеналним установама као теоријско-емпиријски проблем инклузије. Бијељински методички часопис, вол. 4, бр. 4. 1-14.
• Дукић, Г. (2017). Теоријске основе и идентификација општих компетенција васпитача у пеналним установама. Дефендологија: теоријско-стручни часопис за питања заштите, безбједности, одбране, образовања, обуке и оспособљавања, година XX, бр. 39-40. https://www.defendologija-banjaluka.com/files/Casopis.Defendologija.broj.39-40.srpski.pdf
• Ђерић, И. (2014). Могућности и ограничења развоја аутономије ученика у васпитно-образовном процесу (докторска дисертација). Нови Сад: Филозофски факултет.
• Zimmerman, B. J. (1990). Self-regulated learning and academic achievement: An overview. Educational Psychologist, 25(1), 3–17.
• Zimmerman, B. J. i Martinez-Pons, M. (1990). Student differences in self-regulated learning: Relating grade, sex and giftedness to self-efficacy and strategy use. Journal of Educational Psychology, 82(1), 51-59.
• Јенсен, Е. (2003). Супер настава (наставна стратегија за квалитетну школу и успјешно учење) (превод: Марушић, И. и Шољан, Н. М). Загреб: Едуца.
• Јовановић, В. и Граховац, М. (ур.). (2015). Наставници – рефлексивни истраживачи инклузивне образовне праксе. Београд: Центар за образовне политике. http://www.cep.edu.rs/public/Nastavnici_-_refleksivni_istrazivaci_inkluzivne_obrazovne_prakse1.pdf
• Јочић, А. и др. (2012). ПРИРУЧНИК за интеркултурално учење кроз драму. Београд: Базаарт.
• http://bazaart.org.rs/wp-content/uploads/2012/04/Prirucnik_za_interkulturalno_ucenje_kroz_dramu.pdf
• Јурчић, М. (2012). Педагошке компетенције сувременог учитеља. Загреб: Рецедо.
• Канкараш, М. (2004). Метакогниција – нова когнитивна парадигма. Психологија, вол. 37, (2), 149-161. Београд: Друштво психолога Србије.
• Касумагић-Кафеџић, Л. (2019). Учити заједно и учити живјети заједно – интеркултуралност у савременој настави енглеског језика. Сарајево: Добра књига.
• Кундачина М. и Банђур, В. (2004). Акционо истраживање у школи (наставници као истраживачи). Ужице: Учитељски факултет.
• Лакета, Н. и Василијевић, Д. (2012). Образовање и усавршавање наставника. Ужице: Учитељски факултет.
• Лекић, Ђ. (1985). Експериментална дидактика. Нови Сад: НИРО „Мисао“.
• Максић, С. и Ђерић, И. (2016). Развој истраживачке праксе у школи. Београд: Институт за педагошка истраживања.
• Meadows, S. (1993). The child as a thinker. London: Routledge
• Мисија ОЕБС-а у БиХ. (2019). Зборник радова Конференција „Промјењива природа образовања наставника – пракса и потребе у Босни и Херцеговини“. Сарајево: Мисија ОЕБС-а у БиХ. https://www.osce.org/bs/mission-to-bosnia-and-herzegovina/439760?download=true
• Миленовић, Ж. (2011). Стил водства наставника инклузивне наставе. Живот и школа - часопис за теорију и праксу одгоја и образовања, бр. 25, (1/2011.), година 57,154. – 167.
• McDermott, P. (2008). Interactive Strategies for Classroom Teaching. Prepared for the School of Education University of Sarajevo. New York: The Sage Colleges.
• OSCE/ODIHR, CoE, UNESCO, OHCHR. (2009). Human Rights Education in the School Systems of Europe, Central Аsia and North America: A Compendium of Good Practice. Варшава: OSCE/ODIHR.
• https://www.osce.org/odihr/39006?download=true
• Павловић, З. (2010). Мотивационе оријентације и школско учење. Источно Сарајево: Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву.
• Пашалић-Кресо, А. (2003). Генеза познавања идеје инклузије или инклузија у функцији смањивања неравноправности у образовању. У: Инклузија у школству Босне и Херцеговине, вол. 2-24. Сарајево: ТЕПД и Одсјек за педагогију Филозофског факултета у Сарајеву.
• Пеко, А. и др. (н.д.). Интеркултурално образовање учитеља – што и како поучавати? https://bib.irb.hr/datoteka/412567.398878.Interkulturalno_obrazovanje_ucitelja_-_sto_i_kako_poucavati.pdf
• Pintrich, P. R. (2000). The role of goal orientation in self-regulated learning. U: M. Boekaerts, P. R. Pintrich, & M. Zeidner (ur.), Handbook of self-regulation, 451–502. Academic Press.
• Pintrich, P. R. i de Groot, E. V. (1990). Motivational and self-regulated learning components of classroom academic performance. Journal of Educational Psychology, 82(1), 33–40.
• Пиршл, Е. (2007). Интеркултурална осјетљивост као дио педагошке компетенције, У: Превишић, В, Шољан, Н, Н, Хрватић, Н. (ур). Педагогија – према цјеложивотном образовању и друштву знања, -291. Загреб: Хрватско педагогијско друштво.
• Пухало, С. (2013) Како опажамо друге етничке групеи њихове чланове: социјална перцепција и етничка припадност код средњошколаца у Босни и Херцеговини. Сарајево: Friedrich‐Ebert‐Stiftung.
• https://library.fes.de/pdf-files/bueros/sarajevo/10005.pdf
• Росенберг, М. (2006). Ненасилна комуникација: Језик живота (превод: Станић, С). Осијек: Центар за мир, ненасиље и људска права. http://www.centar-za-mir.hr/uploads/dokumenti/knjige/Nenasilna_komunikacija_finalna2.pdf
• Савјет Европе и Европска комисија. (2018). T-Kit 4: Intercultural learning, 2. издање. Стразбур: Савјет Европе. https://pjp-eu.coe.int/en/web/youth-partnership/t-kit-4-intercultural-learning
• Савјет Европе. (2005). Т-Кит: Интеркултурално учење, издање (превод: Марковић, С). Београд: Група „Хајде да...“. (2000). https://pjp-eu.coe.int/documents/42128013/47261275/tkit4_serbian.pdf/7ca8f534-8044-41це-б830-6ц5б30ба53е4
• Сладоје Бошњак, Б. и др. (2017). Различити методолошки приступи у истраживању улоге ментора у инклузивном образовању. Источно Сарајево: Медицински факултет Универзитета у Источном Сарајеву.
• Sousa, D. A. (2017). How the brain learns (5th ed.). Thousand Oaks, Калифорнија, САД: Corwin
• Sousa, D. A. (ur.). (2010). Mind, brain and education: neuroscience implications for the classroom. Блумингтон, Индијана, САД: Solution Tree Press.
• Sparks, J. (1999). Schools, Education and Social Exclusion. London: Centre for Analysis of Social Exclusion:
• http://eprints.lse.ac.uk/6482/1/Schools,_Education_and_Social_Exclusion.pdf
• Сузић, Н. (2008). Увод у инклузију. Бања Лука: XБС.
• (1994). The Salamanca Statement and Framework for Action on Special Needs Education. World Conference on Special Needs Education: Access & Equality. Paris:
• https://unesdoc.unesco.org/ark:/48223/pf0000098427UNESCO. (2006). UNESCO Guidelines on Intercultural Education. Paris: UNESCO. https://unesdoc.unesco.org/ark:/48223/pf0000147878
• Фреире, П. (2002). Педагогија обесправљених (превод: Бингула, С). Загреб: Одраз. http://www.odraz.hr/media/408995/paulo%20freire%20-%20pedagogija%20obespravljenih.pdf
• Циндрић, И., Миљковић, Д. и Стругар, В. (2016). Дидактика и курикулум. Загреб: Учитељски факултет.